Историја и култура · Историја · 9 мин

Ко је изумео рулет? Порекло рулета

Неколико точкова, једно име и град који га је коначно записао.

Кратак одговор

Није забележено ко је тачно изумео рулет. Игра какву познајемо појављује се у Паризу крајем 18. века и спаја точак који се врти из ранијих игара са таблом за улоге позајмљеном из италијанских и енглеских игара за столом.

први потпун опис
1801, париског точка из 1796.
ранији точкови
Е.О., roly-poly, бириби
једна нула
1843
име
француски, „мали точак“

Преци

Делове су дале три старије игре. Енглески точкови Е.О. („евен-одд“, парно-непарно) из четрдесетих година 18. века имали су точак који се врти са четрдесет џеповаопремаЏепЈедно од 37 нумерисаних удубљења на ротору. Такође: преградак, чашица.Прочитај цео текст → означених са Е или О и куглицуопремаКуглицаМала кугла која се убацује у стазу супротно од смера ротора. Савремене куглице су од ајворина или тефлона, 18–21 мм.Прочитај цео текст → која се бацала на њега; забрањени су 1745, а играли су се и даље. Roly-poly, ранија енглеска игра, била је слична. Италијанска лутријска игра бириби, која је наводно настала у Ђенови око 1750. и у Француској била позната као цавагноле, користила је таблу са 70 бројева на коју су играчи стављали улоге и врећицу из које се извлачио број; добитни број враћао је 64 пута улог, укључујући и сам улог (63 према 1), па је банкар задржавао 6 од сваких 70 уложених јединицановацЈединицаОсновни улог у којем рачуна систем или играч. Прогресије се описују у јединицама да би важиле за сваким столом.Прочитај цео текст →, предност од 8,57%. Цасанова, који ју је играо шездесетих година 18. века, назвао ју је игром за варалице, а Француска ју је забранила 1837. Она је допринела идејом таблеопремаТабла за улогеОдштампана мрежа за улоге на столу. Такође: сто, чоја, платно.Прочитај цео текст → са бројевима и исплатомновацИсплатаОно што добитна опклада доноси, изражено као „X према 1“ поврх враћеног улога.Прочитај цео текст → по високим изгледима. Хоца, која се играла на француском двору у 17. веку, имала је тридесет бројева и предност кућематематикаПредност кућеДео сваког улога који казино у просеку задржава: 2,70% у европском рулету.Прочитај цео текст → засновану на резервисаним местима. Ниједна од њих није рулет; заједно су његови родитељи.

Пре рулета
17. век

Хоца на француском двору: тридесет бројева, места куће. Луј XIV ју је забранио, играла се свеједно.

18. век

Бириби у Италији и Француској: табла са бројевима, број извучен из врећице, високи изгледи.

четрдесете године 18. века

Точкови Е.О. у енглеским коцкарницама: точак који се врти, куглица, парно или непарно. Забрањени 1745.

деведесете године 18. века

Париз спаја точак и таблу са бројевима. И 0 и 00 су џепови куће.

1796

Игра у Палаис-Royalu коју Лаблéе у роману (1801) описује у препознатљивим појединостима.

Где је изумљен рулет? У Паризу, до 1796

Роман Ла Роулетте, оу ле Јоур Jaquesa Лаблéе, објављен 1801, описује точак у Палаис-Royalu 1796. са бројевима од 1 до 36, црвеномопкладаЦрвеноПроста шанса на 18 црвених бројева. Француски: роуге.Прочитај цео текст → нуломточакНулаЈедини зелени џеп који не покрива ниједна проста шанса ни опклада на туце или колону; извор предности куће. Такође: једна нула, 0.Прочитај цео текст → и црномопкладаЦрноПроста шанса на 18 црних бројева. Француски: ноир.Прочитај цео текст → дуплом нуломваријантаДупла нулаЏеп 00 на америчком точку. Његово присуство подиже предност куће са 2,70% на 5,26%.Прочитај цео текст → резервисаним за кућу, и таблу са унутрашњим и спољним опкладамаопкладаСпољна опкладаОпклада на поља која окружују мрежу: туцета, колоне и просте шансе.Прочитај цео текст → мање-више онаквим какве су и данас. То је први потпун опис и то је већ савремена игра. Палаис-Royal је био париска коцкарска четврт, са дозволом и опорезована, све док забрана из 1837. није потиснула игру у немачка бањска места.

Палаис-Royal 1796, париска коцкарска четврт, са рулетом у осветљеном прозору на спрату.

Бад Хомбург и бањска казинаУнутрашње и спољне опкладе у рулету

Име

Роулетте на француском значи „мали точак“. Реч се користила за друге игре са точком пре него што се усталила за ову: пропис из 1758. за Нову Француску, француску колонију на реци Свети Ловренц, већ је забрањивао „коцкице, хоца, фаро и роулетте“, како наводи Shelley (1988), не говорећи како је тај роулетте изгледао. У раним енглеским изворима игра се понекад зове „роулет“ или се описује као „француски Е.О.“. До двадесетих година 19. века „роулетте“ је свуда у Европи значио једну одређену игру.

Две нуле

Први париски точкови имали су и 0 и 00, што је кући давало предност од 5,26% на точку са 38 џепова. Точак са једном нулом био је комерцијални потез браће Бланц у Бад Хомбургу 1843, смишљен да привуче играче из супарничких бања. Амерички точак задржао је обе нуле зато што је игра стигла у Америку пре те промене, а тамо нико није имао конкурента ког би требало надмашити нижом ценом. Неки рани амерички точкови отишли су и даље: једна табла из 19. века имала је само бројеве од 1 до 28 уз 0, 00 и орла, исплаћивала је један број 27 за 1, уз предност од 12,90%, и узимала 9,68% на колонамаопкладаКолонаДванаест бројева у једној усправној колони табле за улоге, исплаћује 2:1.Прочитај цео текст → и бојама. Није се дуго одржала.

Париз, 1796Хомбург, 1843Монте Карло, 1863Америка, 19. век
џепови38 (0, 00)37 (0)37 (0)38; неки са орлом као трећом нулом
предност куће5,26%2,70%2,70%5,26–12,90%
табла за улогеу суштини савременаистаиста, француски натписииста, енглески натписи
статусзабрањен у Француској 1837.бањска концесијадржавни монополлегалан на неким територијама

Амерички рулет: точак и правила

Зашто се проширио

Рулет не захтева вештину, свака рунда се обрачуна за минут и било који број играча може истовремено да улаже против куће која на дуге стазе не може да изгуби. За приређивача то је идеална игра: брза, једноставна, скалабилна и профитабилна по познатој стопи. За државу је опорезива. Игра је пратила новац и дозволе од Париза до Хомбурга, до Монака и до свуда.

Точак са дозволом одлази железницом, пратећи новац и дозволе ка Монаку.

Рулет у Монте КарлуДугорочна конвергенција: закон великих бројева у рулету

Шта се није променило

Табла за улоге, исплате (36/н − 1), стални редослед рунде и улога крупијеа исти су у опису који је дао Лаблéе као и у данашњем преносу уживо. Редослед бројева на точку, дефлекториопремаДефлекторЈедна од металних препрека на косини које расипају куглицу у паду. Такође: кану, дијамант, клин.Прочитај цео текст → и ниске преградеопремаПреградаМетална преграда између два џепа на точку.Прочитај цео текст → усавршавања су из 19. века против играча који су научили да прате куглицу. Једна нула је једина промена која је дирнула изгледе, и то набоље.

Европски рулет

Питања

Да ли је Пасцал измислио рулет?

Педесетих година 17. века експериментисао је са точковима који се врте, из других разлога. Приписивање је предање, а не документована чињеница. Погледајте његову страницу.

Да ли је рулет пре 20. века икада био легалан у Француској?

Био је дозвољен у Палаис-Royalu до 1837, затим забрањен до 1907, када су казина у бањским и приморским местима поново дозвољена.

Зашто је редослед бројева на точку баш такав?

Да би се боје строго смењивале, а високи / ниски и непарни / парни бројеви били распоређени. Тачан редослед усталио се у 19. веку и од тада се није мењао.

Математика из забаве

Прво покушајте сами. Свако решење је склопљено; отворите га када будете спремни.

  1. Бириби је на један број од 70 враћао 64 за 1, са улогом: 63 према 1. Колика је то предност? Да је нудио опкладу на два броја, која исплатановацИсплатаОно што добитна опклада доноси, изражено као „X према 1“ поврх враћеног улога.Прочитај цео текст → би задржала исту предност?

    Прикажи решење

    Одговор Предност је 6/70, 8,57%. Опклада на два броја исплаћивала би 31 према 1, цео број.

    Један број добија једном на 70 извлачења и исплаћује 63 јединиценовацЈединицаОсновни улог у којем рачуна систем или играч. Прогресије се описују у јединицама да би важиле за сваким столом.Прочитај цео текст →; осталих 69 извлачења губи по 1: (63 − 69)/70 = −6/70, предност од 8,57%. Другим речима, банка враћа 64 тамо где би праведна играматематикаПраведна играИгра у којој ниједна страна нема предност: свака опклада има очекивану вредност нула.Прочитај цео текст → вратила 70.

    Опклада на два броја уз x према 1 добија два пута на 70 извлачења: 2x добијених јединица према 68 изгубљених, очекивана вредностматематикаОчекивана вредностПросечан резултат по опклади на дуге стазе. −1/37 улога за сваку стандардну европску опкладу.Прочитај цео текст → (2x − 68)/70. Поставите 2x − 68 = −6: x = 31. То је 32 назад за 1, половина од 64.

    Исплате у бирибију следе правило 64/н назад за 1, а 64 се чисто полови за 1, 2, 4, 8, 16 и 32 броја, па те опкладе излазе целе. Број 36 у рулету дељив је са 1, 2, 3, 4, 6, 9, 12, 18 и 36, што одговара табли за улогеопремаТабла за улогеОдштампана мрежа за улоге на столу. Такође: сто, чоја, платно.Прочитај цео текст → са редовима од по три.

  2. Бирибијевих 70 бројева, распоређених у редове, остављало је места за четири опкладе на три броја. По правилу иза предности од 8,57% за један број, колико би требало да исплаћује опклада на три броја? Колико би коштале најближе целе исплате?

    Прикажи решење

    Одговор 20⅓ према 1. Исплата 20 према 1 коштала би 10%; исплата 21 према 1, 5,71%.

    Правило из претходног задатка: опклада на н бројева враћа 64/н за 1. За три броја то је 64/3 = 21⅓ назад, односно 20⅓ према 1, што ниједан жетонновацЖетонПлочица која представља утврђен износ и поставља се на таблу за улоге да би се направила опклада. Такође: cheque.Прочитај цео текст → не може да исплати.

    Опклада на три броја уз x према 1 добија 3 пута на 70 извлачења, а губи 67 пута: очекивана вредност (3x − 67)/70. Уз 20 према 1: −7/70, 10%. Уз 21 према 1: −4/70, 5,71%.

    Заокруживање наниже за трећину јединице кошта играча скоро поен и по; заокруживање навише враћа му скоро три поена. Тридесет шест, са својим многим делиоцима, штеди рулет тог избора код сваке опкладе осим америчке опкладе на пет бројева.

  3. Точак са орлом из 19. века имао је 31 џепопремаЏепЈедно од 37 нумерисаних удубљења на ротору. Такође: преградак, чашица.Прочитај цео текст →, од 1 до 28 плус 0, 00 и орла, и исплаћивао је 27 за 1 на један број. Његове опкладе на колонуопкладаКолонаДванаест бројева у једној усправној колони табле за улоге, исплаћује 2:1.Прочитај цео текст → и боју коштале су 9,68%. Колико би, „за 1“, требало да исплаћује опклада на четири броја да би коштала исто?

    Прикажи решење

    Одговор 7 за 1, што кошта 3/31 = 9,68%.

    Опклада која исплаћује X за 1 враћа X јединица, са улогом, када добије. Опклада на четири броја добија 4 пута на 31, па враћа 4X јединица на сваку 31 уложену: очекивана вредност (4X − 31)/31.

    Уз 7 за 1 то је −3/31, 9,68%, исто као колоне и боје. Уз 8 за 1 било би +1/31, предност за играча. Дакле, правило точка са орлом било је (28 − н)/н према 1, три џепа куће од 31.

За предах

Енглески точак, италијанска табла, француско име, две нуле.

Енглески точак, италијанска табла, француско име, две нуле.

Извори

  1. Лаблéе, Ј. Ла Роулетте, оу ле Јоур. Париз, 1801.
  2. Каванагх, Т. М. Дице, Цардс, Wheels: А Дифферент History оф Френцх Цултуре. University оф Pennsylvania Пресс, 2005.
  3. Schwartz, Д. Г. Ролл тхе Бонес: Тхе History оф Гамблинг. Готхам, 2006.
  4. Боллман, М. Матхематицс оф тхе Биг Фоур Цасино Табле Гамес: Блацкјацк, Баццарат, Црапс, & Роулетте. CRC Пресс, 2021. Поглавље 2, рулет.
  5. Shelley, Р. Роулетте Wheel Study. 1988. Пропис Нове Француске из 1758.
  6. Дицтионнаире де л’Ацадéмие франçаисе, 4. издање. Париз, 1762. „Бириби“: предност банкара је шест од седамдесет.
прегледано 2026-09-28модел: европски рулет, једна нуламетодологија ↗извори ↗